Naslovna Teritorije Rizici od korupcije

Rizici od korupcije

U odsustvu etike i javne odgovornosti, razvijaju se korupcija i nesavesno postupanje, što pokriva osnove miroljubivog, prosperitetnog i pravičnog društva.

Korupcija je jedan od najvećih izazova na putu demokratije i vladavine prava. Ona dovodi do takvih odluka i takvog opredeljivanja resursa koji ne odražavaju interese javnosti, već umesto toga koncentrišu političku moć u rukama malobrojnih. S druge strane, korupcija dovodi do toga da politički lideri i institucije gube legitimnost i poverenje javnosti, što umanjuje njihovu sposobnost upravljanja.

Korupcija predstavlja veliku pretnju za održivi razvoj, povećava siromaštvo i nejednakost. Sledstveno tome, jačanje lokalne samouprave i njeno aktivno učestvovanje u borbi protiv korupcije predstavlja jedan od osnovnih preduslova demokratskog razvoja. Korupcija na lokalnom nivou je specifična pojava koja zahteva specifičan pristup prilagođen svakoj opštini.

Korupcija takođe izaziva neefikasnost i neefektivnost lokalnih i regionalnih vlasti u obavljanju dužnosti koje su im poverene. Usled toga donose se odluke koje se ne temelje na onome što predstavlja interes društva u celini, nego lični interes donosilaca odluka i njihovih saradnika. Zbog toga se javni novac troši u pogrešne svrhe, a ugovori se dodeljuju lošijim ponuđačima, što sve dovodi do pogrešnog opredeljivanja budžetskih sredstava. U najgorem slučaju korupcija omogućuje javnim funkcionerima da zloupotrebljavaju novac i resurse koristeći svoj položaj da bi se bogatili nauštrb onih kojima su inače dužni da služe.

Jedan od najvećih izazova društava širom sveta jeste razvoj odgovornog i transparentnog sistema koji obezbeđuje delotvorne javne službe i usluge. Zbog toga što su toliko blizu javnosti, lokalne vlasti su u odličnom položaju da se hvataju ukoštac s tim izazovom i da se bore protiv korupcije i sprečavaju je na lokalnom nivou.

U skladu sa aktuelnim trendom decentralizacije lokalnim vlastima se ne poveravaju samo resursi nego i diskreciona ovlašćenja za korišćenje tih resursa. Na taj način lokalne vlasti imaju potencijal ili da smanjuju korupciju i poboljšavaju službe na lokalnom nivou ili da, u suprotnom slučaju, pojačavaju korupciju i pogoršavaju kvalitet pruženih usluga.

Korupcija takođe može dovesti do toga da se javni funkcioneri imenuju na osnovu favoritizma, a ne na osnovu zasluga, što onda znači da lokalne i regionalne vlasti nemaju pristup najboljim i najizraženijim talentima. Usled toga se javlja plodno tlo za dalju korupciju i još se više smanjuju efikasnost i efektivnost lokalne uprave.

Neefikasne i nedelotvorne organizacije u kojima su zaposleni ljudi koji su na svoje položaje došli na osnovu nekih drugih kriterijuma, a ne na osnovu zasluga dovode do lošeg kvaliteta javnih usluga i infrastrukture, čime se još više erodira poverenje javnosti i legitimnost javnih institucija. Međutim, još je važnija visoka ljudska cena kojom se sve to plaća, a koja se izražava kroz siromaštvo, smrt, bolesti i ograničene životne šanse.

Naposletku, korupcija nanosi štetu privrednom razvoju. Ona dovodi do toga da se javni novac usmerava nekonkurentnim preduzećima, a ne onima koja nude inovativnije ili jeftinije proizvode i usluge. Nekonkurentna tržišta u kombinaciji sa negativnim uticajem korupcije na kvalitet lokalnih javnih usluga i infrastrukture znače da privredni život nema čvrst temelj (u smislu zaposlenih, bezbednosti, investicija itd.) na kome bi se mogao dalje razvijati. U krajnjem ishodu to sve može podstaći privatne i međunarodne investitore da počnu izbegavati ulaganje u područje o kome je reč.

Opšti domaći kontekst

Na Kosovu* se već dugi niz godinaborba protiv korupcije navodi kao jedan od najvećih prioriteta kako domaćih institucija tako i programa pomoći koju pružaju razne međunarodne organizacije. Međutim, snažna posvećenost borbi protiv korupcijekroz usvajanje jednog broja zakona, propisa i strategija je imala ograničeni uticaj u borbi protiv ove pojave.

Konkretni rezultati u borbi protiv korupcije su samo neki od preduslova koji su ponovljeni u nedavnom Izveštaju Evropske komisije o Kosovu* za 2020. godinu. Indeks percepcije korupcije 2020 koji je objavila organizacijaTransparency Internationalpokazuje da je Kosovo*, drugu godinu za redom, imalo pad skora i sada je na 104. mestu sa 36 poena (2017. godine njegov skor je bio 39,dok je 2018. izgubilo dva poena, a 2019. je njegov skor takođe bio 36). Sa aktuelnim skorom, Kosovo* zaostaje za globalnim prosekom od 43 poena, a pogotovo za evropskim prosečnim skorom od 66. Ovaj padu rangu se uglavnom pripisuje slabim institucijama vladavine prava i stepenu nekažnjivosti u slučajevima korupcije. Globalni barometer korupcije (GCB) takođe izveštava da dve trećine građana svrstava korupciju u jedan od tri najveća problema na Kosovu*.

Broj predmeta povezanih sa korupcijom koji su koji su stigli do suda je na Kosovu* relativno mali, dok predmeti visoke korupcije okončani pravosnažnom presudom retki. Sudije krive tužioce za lošu istragu i slabe optužnice. Izveštaji Misije EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) i organizacija civilnog društva (Kosovski institut za pravo, Balkanska istraživačka mreža i Grupa za pravne i političke studije) iznova ukazuju na nisku poziciju okrivljenih u predmetima korupcije na Kosovu*, česte promene tužilaca i sudija, nejasne kaznene politike, stalno odlaganje ročišta i produženo trajanje postupaka koje može da dovede do zastare. Od osnivanja posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala u julu 2019, Specijalno tužilaštvo Kosova* nije podnelo nijednu optužnicu protiv bilo kog visoko pozicioniranog lica. Evropska komisija takođe ponavlja da je „sudski sistem Kosova* u ranoj fazi pripreme” i da je„korupcija raširena i dalje predstavlja ozbiljno zabrinjavajući problem. Postoji potreba za snažnom političkom voljom da bi se efektivno pristupilo rešavanju problema korupcije, kao i za snažnim odgovorom krivičnog pravosuđa na visoku korupciju.” Međutim, izveštaj prepoznaje određeni napredak u novom sistemu za disciplinsku odgovornost sudija i tužilaca i napredak u puštanju u rad elektronskom sistema za upravljanje predmetima i centralnog registra kaznene evidencije.

Strategija i Akcioni plan za borbu protiv korupcije 2018-2022, koje je sačinila Agencija za borbu protiv korupcije (osnovna upravna institucija nadležna za sprečavanje korupcijana Kosovu*), Vlada je konačno usvojila u maju 2019. godine ali nije uspeo da dobije podršku u Skupštini Kosova* zbog konstantne političke krize. Akcioni plan ima za cilj nastavakprethodnih sličnih strategija koje datiraju još iz 2004. g.kroz održivo smanjenje korupcije, jačanje institucionalnog integriteta, promovisanje dobrog upravljanja i pravilne primene mera navedenih u Akcionomplanu. Konkretnije, Strategija za borbu protiv korupcije i njen Akcioni plan obuhvataju mere za borbu protiv nezakonitog finansiranja političkih stranaka i terorizma, sive ekonomije, pranja novca i finansijskih krivičnih dela.

U novembru 2020, Agencija za borbu protiv korupcije je završila Strategiju za borbu protiv korupcije za period 2021-2023. godine.Nekoliko lokalnih i međunarodnih izveštaja o korupcijina Kosovu* je uzeto u obzir tokom izrade nacrtaove strategije. Na osnovu obavljenog istraživanja, ova strategija je podeljena na četiri sektora koji se smatraju sektorima sa problemima i velikim izazovima u borbi protiv korupcije. Ta četiri sektora su: politički sektor, državna uprava i lokalna samouprava, policija i pravosuđe i upravljanje javnim nabavkama. Glavni ciljevi ove Strategije su razvoj pristupa „nulte tolerancije“ premakorupciji, izgradnja integriteta, odgovornosti i transparentnosti u radu organa javne uprave, jačanje poverenja građana u javne institucije, unapređenje zakonodavstva i jačanje institucionalnih kapaciteta za sprečavanje i borbu protiv korupcije,kao i podizanje nivoa svesti i edukacije javnosti u oblasti suzbijanja korupcije.

Podmićivanje

Podmićivanjeje obećanje, ponuda, prihvatanje ili traženje lične koristi (npr. poklon, zajam, nagradu, uslugu, itd.) u zamenu za neetičku ili protivpravnu radnju. Podmićivanjeza posledicu ima odluke koje se ne donose u javnom interesu, što umanjuje poverenje javnosti u institucije i dovodi do loših javnih usluga.

Međunarodni standardi

Sledeće međunarodne konvencije i standardi se odnose napodmićivanje:

Domaći kontekst

Podmićivanjeje i dalje jedan od najčešćih oblika korupcijena Kosovu*. Prema organizaciji Transparency International, stopa podmićivanjana Kosovu* iznosi 10%. Podmićivanjeje i dalje rašireno u skoro svim delovima javnog sektora, čime se podriva valjano funkcionisanje javnih institucija i utiče na vitalne interese građana Kosova*. Građani su konstantno izloženi situacijama u kojima moraju da plate mito da bi dobili kvalitetnu uslugu. Obično se mito plaća u gotovini, ali često se koriste i drugi oblici podmićivanja, kao što su pokloni. Osim širenja u javnom sektoru, podmićivanje je takođe prisutno i u privatnom sektoru, pogotovo u privredi. Većina privrednih subjekata koji su u neposrednom ili posrednom kontaktu sa javnim funkcionerom je ili ponudila mito ili im je mito zatražen kako bi dobili uslugu. Stopa podmićivanja među tim privrednim subjektima koji su imali kontakte sa javnim funkcionerima je 3,2%.

Zakonodavstvo

Na Kosovu*, podmićivanje kao oblik korupcije uređuje se i sankcioniše Krivičnim zakonikom Kosova*. On prepoznaje korupciju u privatnom sektoru i javnom sektoru. Razlike između podmićivanja u ova dva sektora leže u licu kome se mito nudi ili od koga se mitoprima, kao i u zaprećenim kaznama. U oba slučaja, Krivični zakonik inkriminiše i aktivno i pasivno podmićivanje.

U javnom sektoru, do aktivnog podmićivanja dolazi kada neko “neposredno ili posredno obeća, ponudi ili daje neki poklon ili drugu korist službenom licu zato da ono zauzvrat nešto uradi ili propusti da uradi za njega ili nju ili neko drugo lice u skladu sa svojim službenim dužnostima ili protivno svojim službenim dužnostima”. Dok do pasivnog podmićivanja dolazi kada “službeno lice neposredno ili posredno zatraži ili primi neki poklon ili drugu korist za sebe ili drugog, ili koje prihvati ponudu ili obećanje takvog poklona ili koristi zato da to službeno lice zauzvrat nešto uradi ili propusti da uradi u skladu sa svojim službenim dužnostima ili protivno svojim službenim dužnostima ”.

Prema Krivičnom zakoniku, aktivno podmićivanje u javnom sektoru se kažnjava novčanom kaznom i kaznom zatvora od 6 meseci do 8 godina, a pasivnopodmićivanjese kažnjava novčanom kaznom i kaznom zatvora od 1 do 15 godina (član 421. i 422.). U privatnom sektoru, i aktivno i pasivno podmićivanje se takođe kažnjava novčanom kaznom, kaznom zatvora od 6 meseci do 5 godina, a poklon ili pribavljena korist se oduzimaju (član 309. i 310.).

Sudska praksa

U septembru 2020.g, Policija Kosova* je uhapsila građevinskog inspektora Opštine Priština zbog izvršenja krivičnog dela „uzimanja mita“. Optužen je za traženje mita u iznosu od €12.000 od vlasnika građevinskog preduzeća kako bi mu izdao dozvolu za nastavak građevinskih radova. Optuženi je priznao krivicu za uzimanje mita i Osnovni sud u Prištini mu je izrekao kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i novčanu kaznu u iznosu od €3.000.

Sukob interesa

Sukob interesa postoji kada je pojedinac u poziciji da stekne ličnu korist iz radnji ili odluka koje donese u službenom svojstvu. Sukobi interesa – bilo da su stvarni, percipirani ili potencijalni–za rezultat imaju odluke koje jesu, ili se smatraju za nepoštene i donete iz ličnog interesa. To smanjuje poverenje javnosti u institucije i za posledicu ima lošije ishode za građane.

Međunarodni standardi

Sukob interesa je takođe obuhvaćen sledećim međunarodnim standardima i smernicama:

Domaći kontekst

Uprkos činjenici da Kosovo* ima jasan pravni okvir za suzbijanje sukoba interesa, ova pojava je i dalje prisutna kod javnih vlasti. Sukob interesa je kažnjiv prema Krivičnom zakoniku Kosova* kao krivično delo i Zakonu o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije u slučajevim koji ne predstavljaju krivično delo.

Pravni okvir Kosova* obuhvata druge zakone čiji je cilj borba protiv korupcije, kao što su: Zakon o sprečavanju pranja novca, Zakon o zaštiti uzbunjivača, Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije, i Zakon o proširenim nadležnostima za oduzimanje imovine. Pored zakona, Kosovo* je donelo strateška dokumenta kako bi osnažilo borbu protivkorupcije. Među njima su: Nacionalna strategija razvoja 2016-2021, Strategija i Akcioni plan za borbu protiv korupcije 2018-2022, Strateški plan Nacionalne kancelarije za reviziju 2018-2021 i Strategija za borbu protiv korupcije 2021-2023.

Agencija za borbu protiv korupcije radi na Kosovu* od 2010. godine. Ova agencija je osnovana Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji uređuje njenu organizaciju i funkcionisanje. Agencija ima nadležnosti u vezi sa prijavljivanjem, otkrivanjem i istragom korupcije. Agencija sprovodi predistražni postupak u slučajevima sumnje na korupciju u vršenju službene dužnosti ili na osnovu informacija dobijenih od fizičkih i pravnih lica. Jedna od njenih glavnih nadležnosti je nadzor i sprečavanje slučajeva sukoba interesa. Godine 2020, Agencija za borbu protiv korupcije je postupala u preko 160 slučajeva sukoba interesa, što je nešto manji broj nego godinu dana ranije (167 predmeta 2019.g.). Od 160 predmeta, 27 su bili prijavljeni slučajevi u lokalnim vlastima.

Zakonodavstvo

Na Kosovu*, sukob interesa kao koruptivna pojava, regulisan je Krivičnim zakonikom i konkretnije Zakonom o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.

Krivični zakonik uređuje situacije kada sukob interesa dovodi do krivičnog dela. Prema Zakoniku, sukob interesa se definiše kao situacija u kojoj „službeno lice lično učestvuje u nekoj službenoj stvari u kojoj je on ili ona znala ili je razumno mogla da zna da on ili ona, član njegove ili njene porodice ili neko sa njim povezano pravno lice, imaju finansijski interes”. Na osnovu Zakonika, sukob interesa se kažnjava novčanom kaznom i kaznom zatvora u trajanju do 3 godine.

Sukob interesa je detaljnije uređen Zakonom o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije. Zakon definiše sukob interesa kao „situaciju kada funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda da utiče na nepristrasno i objektivno obavljanje njegovih službenih dužnosti”. Ovaj zakon uređuje sukob interesa kao oblik korupcije u slučajevima kada on ne čini krivično delo. Zakon utvrđuje principe, pravila i procedure u vezi sa dozvoljenim i zabranjenim ponašanjem funkcionera u obavljanju jave dužnosti. Takođe definiše kaznene mere u slučajevima nepoštovanja principa i odredbi ovog Zakona.

Član 23. Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcijepredviđa da svako kršenje ovih obaveza koje ne čini krivično delo predstavlja prekršaj, koji se kažnjava novčanom kaznom od €600 do €15.000. Osim novčane kazne, mogu se preduzeti zaštitne mere kao što je zabrana vršenja javne funkcije u trajanju od 6 meseci do 2 godine.

Kako bi olakšao borbu protiv sukoba interesa na Kosovo*, Projekat PECK2 Saveta Evrope je objavio Priručnik za upravljanje sukobom interesa (2019). Ovaj priručnik je osmišljen da pomogne funkcionerima i javnim institucijama u prepoznavanju sukoba interesa i poštovanju uslova Zakonom o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.

Sudska praksa

U julu 2020.g, Univerzitet u Prištini „Hasan Priština” raspisao je konkurs za mesto rektora Univerziteta. Rektora Univerziteta bira Upravni odbor ovog Univerziteta u Prištini. Tokom ovog procesa, stručna komisija proverava da li kandidati za položaj rektora ispunjavaju tražene uslove. Komisija je eliminisala jednog od kandidata koji se kandidovao za ovaj položaj, zbog činjenice da je nekada radio kao član Upravnog odbora tog Univerziteta. Kandidat je napustio taj položaj pre nego što se kandidovao za mesto rektora. Komisija je naglasila da bi kandidovanje i potencijalni izbor tog kandidata za rektora predstavljalo povredu odredbi Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije. Upravni odbor Univerziteta u Prištini je poslao predmet Agenciji za borbu protiv korupcije na procenu i mišljenje. Agenciji za borbu protiv korupcije je odlučila da ovaj kandidat mora biti eliminisan.

Pronevera

Pronevera je nezakonito prisvajanje novca, robe ili drugih sredstava od strane funkcionera kojem su povereni. To dovodi do gubitaka javnog novca, što smanjuje mogućnosti organa javne uprave da postupaju u interesu javnosti i ima za posledicu pogoršanje usluga i ishoda za građane. Tako se takođe narušava poverenje javnosti u vladu.

Međunarodni standardi

Kao jedna vrsta korupcije, pronevera je predmet sledećih međunarodnih standarda i smernica:

Domaći kontekst

Pored toga što negativno utiče na izvršenje nacionalnog i opštinskog budžeta, pronevera može da ima ozbiljne posledice po privredni sektor i ekonomske rezultate i može da postane prepreka privatnim i stranim investicijama, trgovini i ekonomskom razvoju. Privatnapreduzeća mogu dodatno da budu pogođena i uticajem kriminala na njihovo poslovanje. To može da se kreće od iznuđivanja od strane kriminalnih grupa do ozbiljne prevare i pronevere sredstava od strane menadžera, pri čemu i jedno i drugo može da izazove ozbiljnu štetu poslovnom okruženju u kojem preduzeća posluju i da povećaju troškove poslovanja.

Sudska praksa

Osnovno tužilaštvo opštine Mitrovica je 2019. godine podiglo je optužnicu protiv blagajnika koji je radio u Pošto u Mitrovici. Optužen je za proneveru €1.270,68 tokom vršenja dužnosti. Optuženi se izjasnio krivim za izvršenje krivičnog dela. Sud u Mitrovici je optuženog kaznio kaznom od 6 meseci zatvora i novčanom kaznom od €500.

Drugi primer se odnosi na kosovskog* poslanika Etema Arifija. On je trebalo da počne izdržavanje kazne 9. marta 2020. godine ali je zatražio da mu se kazna odloži zbog zdravstvenih razloga. Sud je izdržavanje kazne odložio dva puta za četiri meseca.Po pravosnažnosti presude Apelacionog suda 1. jula, Arifi je trebalo započne izdržavanje kazne ali se nije javio u zavod. U avgustu mesecu protiv njega je izdat nalog za hapšenje i on je se predao 29. septembra a počeo da služi kaznu 1. oktobra.

Prevara

Prevara je pribegavanje obmani kako bi se stekla nezaslužena ili protivpravna korist. Prevara narušava poverenje javnosti u vladu i smanjuje kapacitet vlade da postupa. Često dovodi do gubitaka javnog novca, što ugrožava javne usluge i sposobnost vlada da izađu u susret potrebama i težnjama građana.

Međunarodni standardi

Budući da predstavlja jednu vrstu korupcije, prevara je predmet sledećih međunarodnih standarda i smernica:

Domaći kontekst

Na Kosovu* je prevara deo grupekorupcije funkcionera i krivičnih dela protiv službene dužnosti. Prevara na javnoj funkciji, kao i drugi oblici korupcije, i dalje predstavlja prepreku institucionalnom i održivom razvoju Kosova*. Prevara u javnim institucijama i od strane funkcionera dovodi do gubitka javnog novca, remećenja javnih rashoda, a može i da spreči strane investicije. Sve to negativno utiče na delotvornost i efikasnost rada vlade. U najvećem broju slučajeva, prevara se vrši u kombinaciji sa drugim delima kao što su pronevera i zloupotreba službenog položaja.Na slučajeve prevare nailazi se kod lica koja su na važnim javnim položajima, kao što su gradonačelnici i javni funkcioneri. Uprkos svojoj raširenosti, prema istraživanju stavova građana o korupciji (Public Pulse) iz 2016. godine, prevara je i dalje jedan od najređih oblika dokazane korupcije (14%).

Zakonodavstvo

Prevara je kažnjiva prema Krivičnom zakoniku Kosova*. Prema članu 323. prevara se definiše kao lažno predstavljanje činjenica, skrivanje činjenica ili korišćenje drugih obmanjujućih načina sa ciljem da se stekne protivpravna korist ili da se drugome nanese materijalna šteta. Lice koje učini prevaru kazniće se novčanom kaznom i kaznom zatvora od 3 meseca do 5 godina. Ovim članom uređuje se situacija u kojoj je cilj prevare pribavljanje protivpravne koristi iz javnih sredstava ili od neke javne institucije. U ovom slučaju, učinilac ćekazniti novčanom kaznom i zatvorskom kaznom od 2 do 8 godina.

Krivični zakonik uređuje prevaru tokom vršenja dužnosti kao oblik krivičnog dela. Prema članu 419. službeno lice čini prevaru ako pribavi materijalnu korist za sebe ili za drugoga tako što pravi, koristi ili podnese lažni izveštajo stanjuna računu. Do prevare dolazi i kada službeno licedovede u zabludu ovlašćeno lice da izvrši protivpravnu isplatu novca ili prenos imovinu ili drugih prava. Krivičnim zakonikom prevara se kažnjava novčanom kaznom i kaznom zatvora od 6 meseci do 5 godina.

Sudska praksa

Policija Kosova* je 2017. godine uhapsila bivšeg Direktora za budžet i finansije pri Kabinetu Premijera. Uhapšen je pod sumnjom da je učinio krivično delo prevare. Prema optužnici Tužilaštva, optuženi se nekoliko puta sastao sa oštećenim E.M. kojeg je Apelacioni sud Kosova* bio osudio na trogodišnju zatvorsku kaznu. Optuženi je oštećenom obećao da, s obzirom na položaj koji zauzima, može da utiče na Apelacioni sud da mu ukine kaznu. Da bi učinio da mu kazna bude ukinuta, optuženi je od oštećenog tražio €10.000. Nakon što mu je oštećeni dao novac koji je tražio, Apelacioni sud nije ukinuo kaznu. Prema rečima oštećenog, nakon što je shvatio da je prevaren, on je tražio da mu se novac vrati, ali optuženi ne samo da mu ga nije vratio već je tražio još €10.000. Oštećeni je obavestio policiju o prevari i sarađivao je sa policijom kako bi optuženi bio uhapšen. Nakon što je uhapšen i pritvoren, Kabinet Premijera je suspendovao optuženog dopravosnažne presude. Godine 2019. je osuđen na godinu dana zatvora i izrečena mu je novčana kazna od €5.000.

Nepotizam

Nepotizam je iskorišćavanje službenog položaja radi pribavljanja nezaslužene koristi za člana porodice ili prijatelja (npr. davanjem posla ili činjenjem usluge). Posledica nepotizma, a često i drugih oblika favorizovanja, je to što lokalne i regionalne vlasti nemaju pristup najkompetentnijima, a to sa svoje strane stvara plodno tlo za novu korupciju i smanjuje efikasnost i delotvornost uprave.

Međunarodni standardi

Budući da predstavlja jednu vrstu korupcije, nepotizam je predmet sledećih međunarodnih standarda i smernica:

Domaći kontekst

Nepotizam i dalje predstavlja jedan od osnovnih razloga za zabrinutost građana Kosova*. Većina građana su bili žrtve ili svedoci nepotizma, posebno prilikom procesa zapošljavanja. Istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Public Pulse XIX pokazuje da 21,9% ispitanika smatra da jezapošljavanje u javnom sektoru zasnovano na zaslugama dok 78,1% smatra da zapošljavanje u javnom sektoru nije zasnovano na zaslugama. Ovo istraživanje je pokazalo da ispitanici smatraju da su sledeći faktori glavni za zapošljavanje u javnom sektoru: partijska pripadnost 23,3%, porodične veze 23,2%, mito 20,3%, obrazovanje 11,2%, prijatelji 8,9% i, u manjoj meri, stručna obuka 6,6%, radno iskustvo 4,1% i izgled 2,1%. To ima za posledicu da nailazimo na neprofesionalno zapošljavanje ljudi koji ne ispunjavaju kriterijume potrebne za dato radno mesto. Ovaj aktuelni problem je poljuljao poverenje građana u rad državnih organa.

Zakonodavstvo

U ovom trenutku Kosovo* nema poseban zakon kojim se uređuje i zabranjuje nepotizam. Bez obzira na to, član 414. Krivičnog zakonika se koristi za gonjenje i kažnjavanje nepotizma kao oblika korupcije. Na osnovu ovog člana službeno lice se kažnjava u slučajevima kada iskoristi svoj položaj ili ovlašćenja da pribavi korist za sebe ili za drugoga, nanese štetu drugome ili ozbiljno povredi prava drugog lica. Shodno ovome, ovaj član se koristi u slučajevima kada javni funkcioner zloupotrebivši svoj položaj zaposli člana porodice ili prijatelja, ponudi im posao koji prevazilazi njegove/njene sposobnosti i povredi prava drugih kandidata za posao.

Član 414. se koristi i u kombinaciji sa članom 219. Krivičnog zakonika. Ovim članom se povreda prava pri zapošljavanju ili tokom nezaposlenosti utvrđuje kao krivično delo. Na osnovu ovog člana „ko drugom uskrati ili ograniči prava na zaposlenje pod jednakim uslovima, kao što jezakonom propisano, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora u trajanju do dve (2)godine”. S obzirom da nepotizam dovodi do povrede prava na zapošljavanje pod istim uslovima za sve, član 219. se koristi i za otkrivanje i kažnjavanje ovog oblika korupcije.

Sudska praksa

Agencija za borbu protiv korupcije je 2018. godine Osnovnom sudu u Peći podnela krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Kline koji je optužen za nepotizam zbog toga što je zaposlio svoju ćerku u Centru za porodičnu medicinu u Klini. Pre nego što je počeo postupak zapošljavanja, gradonačelnik je osnovao komisiju za obavljanje procedura za određivanje postupka zapošljavanja za ovo radno mesto. Prema rečima tužilaštva, gradonačelnik je već znao da se njegova ćerka prijavila za to radno mesto. Onda je komisija odabrala gradonačelnikovu ćerku za to radno mesto. Osnovni sud u Peći je 2020. godine gradonačelnika Kline proglasio krivim, izrekao mu novčanu kaznu od €4.000 i zabranio mu obavljanje javne funkcije u periodu od dve godine.